KATODE PO PLANU

19. jun 2008.

Za pet meseci ove godine u pogonima Topionice i rafinacije prerađeno je preko 80.000 tona suvog koncentrata, a proizvedeno je, iz domaćih i uvoznih sirovina, 14.580 tona katodnog bakra. Fabrika sumporne kiseline je, s druge strane, od početka godine ostvarila proizvodnju 35.000 tona monohidrata. Samo u maju TIR je dao 3.281 tonu elektrolitnog bakra. Katode dobijene preradom sopstvenih sirovina i šljake težile su 1.715 tona, dok je preradom uvoznih i ostalih sirovina ostvarena proizvodnja od 1.567 tona katodnog bakra.

I pored otežanog snabdevanja uvoznim koncentratima u tom periodu i čestih proizvodnih zastoja koje hronično nameće ekologija, proizvodnja je ipak za 28 odsto bila veća u ondnosu na isti mesec minule godine. Nedostatak uvoznih sirovina i neplanski havarijski zastoji u metalurškim pogonima odraziće se na junsku produkciju “crvenog” metala, pa planirana proizvodnja od 2.200 tona katoda u junu, “zaokružuje” polugodišnju produkciju TIR-a na 16.800 tona katodnog bakra. Planom poslovanja u ovoj godini predviđeno je da Topionica i rafinacija daju ukupno 39.360 tona katodnog bakra, od čega 25.571 tonu iz sopstvenih sirovina.

VELIKI DOPRINOS "MALOG PEKA"

09. jun 2008.

Od početka godine u majdanpečkom i borskim rudnicima proizvedeno je bezmalo sedam hiljada tona bakra u koncentratu, pa je u odnosu na isti period minule, ovogodišnja produkcija povećana za deset odsto. Veliki doprinos proizvodnim rezultatima dao je majdanpečki “Mali Pek” gde je za pet meseci proizvedeno preko dve hiljade tona “crvenog” metala, odnosno 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Samo u maju floteri u Majdanpeku preradili su 150 hiljada tona rude iz koje su izvučene 432 tone bakra u koncentratu, a dato je i 210 hiljada tona raskrivke. Iz bakronosnih ležišta u Boru u maju su izvađene i prerađene 472 hiljade tona rude.

Iz kriveljske flotacije izašlo je 820 tona bakra u koncentratu, dok je u borskoj produkovano 280 tona. Ukupan majski učinak u borskim rudnicima bakra veći je za 10 odsto od onog ostvarenog u istom periodu prošle godine, a tome je najviše “kumovala” duplirana proizvodnja bakra iz šljake. Povećana angažovanost na dobijanju bakra iz šljake ogleda se kroz petomesečnu proizvodnju koja je ove godine iznosila 1.050 tona, dok je prošle bila “teška” tek 460 tona. Projekcijom poslovanja u ovoj godini, u basenskim rudnicima bi trebalo da bude proizvedeno 18 i po hiljada tona bakra u koncentratu.

U isto vreme, zbog zakašnjenja u planskom raskrivanju majdanpečkog i borskih rudokopa, planirano je i skidanje 10 miliona tona jalovine. Ambicioznim planom predviđeno je da u Majdanpeku bude skinuto milion i šesto hiljada tona raskrivke, a u “Velikom Krivelju” čak osam i po miliona tona. Ostvarenje ovog plana garantuje povećanje proizvodnje naredne godine i mesečnu produkciju od dve hiljade tona bakra u koncentratu.

ZELENO SVETLO ZA PLANOVE

31. maj 2008.

Ovogodišnji plan poslovanja RTB-a definisan je početkom godine i u njegovim okvirima već se realizuje celokupno proizvodno i finansijsko poslovanje kompanije. S obzirom na to da je u aprilu drugi tender za prodaju imovine linije bakra proglašen neuspešnim jer austrijski ATEC i ruski SMR nisu uspeli da ispune ugovorene i tražene finansijske uslove, RTB Bor će samostalno realizovati planske obaveze za ovu poslovnu godinu i očuvati stabilnost u proizvodnji i ukupnom poslovanju. Prošlogodišnju proizvodnju od preko šest miliona tona rude kombinat bakra bi, kako je planirano, trebalo da ponovi i u 2008. godini.

Mesečna proizvodnja bakra u primarnim sirovinama iz borskih i majdanpečkih rudnika od oko hiljadu i po tona će se nastaviti, pa je planirano da ove godine bude proizvedeno 18.436 tona bakra u koncentratu. Projekcijom poslovanja kompanije predviđeno je da se ove godine intenzivnije raskrivaju ležišta kako bi se ublažilo veliko zaostajanje u ovom poslu, a s druge strane, omogućilo povećanje proizvodnje u narednoj godini. Zato je u rudniku “Veliki Krivelj” planirano skidanje čak osam i po miliona tona jalovine što je četiri puta više od ostvarenja iz 2007. godine.

Raskrivanje ležišta , međutim, dodatno povećava troškove kompanije, tako da je planirani finansijski rezultat za ovu godinu negativan u iznosu pet miliona dolara. Nužno je, zato, pored očuvanja dostignutog obima proizvodnje, da se u ovoj godini neprestano smanjuju i i troškovi poslovanja, i da se sa novom opremom, koja bi u Bor i Majdanpek mogla da stigne već za četiri meseca, naredne godine ostvare znatno bolji ukupni proizvodno-finansijski rezultati. Posmatrano sa stanovišta likvidnosti, kompanija će moći da izmiruje sve tekuće obaveze, osim poreza i doprinosa na zarade, i to iz sopstvenih poslovnih sredstava, što znači da će RTB i ove godine biti likvidan. Ovakav plan poslovanja usvojen je na sednici Odbora RTB-a koja je održana 30. maja u Boru uz generalni zaključak da je i za očuvanje proizvodnje neophodno ulaganje u rudarstvo i metalurgiju. Odbor Basena podržao je i predlog poslovodstva da se Vladi Srbije uputi zahtev za prenos 10 miliona dolara licitacione garancije kompanije Atek iz republičkog budžeta, a menadžment kompanije sačinio je plan namenskog trošenja tog novca po kome bi najveći deo sredstava bio usmeren u modernizaciju rudarskih i metalurških postrojenja. Članovi Odbora Basena podržali su, takođe, inicijativu poslovodstva i reprezentativnih sindikata da se sa zaposlenima zaključe ugovori o regulisanju međusobnih prava i obaveza i doneli odluku da se taj posao obavi pre nastavka privatizacije, a dali su i saglasnost na sporazum poslovodstva i sindikata o usklađivanju rasta zarada sa rastom troškova života.

SLOVENCI KUPILI FARBIKU ELEKTROPROIZVODA

26. maj 2008.

Slovenačka Elektrokovina kupila je 23. maja na javnoj licitaciji u Agenciji za privatizaciju Farbiku elektroproizvoda iz Donjeg Milanovca, organizacionu celinu majdanpečke Industrije za preradu metala u restrukturiranju. FEP, koji je ranije pripadao velikoj porodici preduzeća u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, prodat je firmi iz Maribora po početnoj ceni od nepuna 72 miliona dinara.
Na trećoj obnovljenoj licitaciji Slovenci su za 71.784.132 dinara kupili pokretnu i nepokretnu imovinu donjomilanovačkog preduzeća (zemljište, građevinske objekte, opremu i zalihe materijala i gotovih proizvoda), a u skladu sa ugovorom obavezali su se da u radni odnos na neodređeno vreme u narednih godinu dana zadrže svih 178 radnika FEP-a.
Preduzeće „Elektrokovina – predstikalne naprave“ doo iz Maribora je renomirani slovenački proizvođač prigušnica sa kojim Fabrika elektroproizvoda sarađuje već pet godina. – Za FEP je dobro što ga je kupila firma koja ima istu delatnost. Način rada i razmišljanja će sada biti drugačiji, ali očekujemo i mnogo više posla. Bitno je da fabrika radi i da radnici redovno primaju platu – izjavio je Darko Jovanović, direktor Fabrike elektroproizvoda.

NOVA TOPIONICA REŠAVA EKOLOŠKE PROBLEME

22. maj 2008.

U Topionici i rafinaciji u aprilu je proizvedeno 3.647 tona katodnog bakra. Katode iz sopstvenih sirovina i šljake bile su teške 1.600 tona, a one dobijene preradom uvoznog koncentrata i ostalih sirovina preko dve hiljade tona. Odličan aprilski rezultat metalurzi neće uspeti da ponove u maju zbog nedostatka uvoznog koncentrata ali i čestih proizvodnih zastoja koje nameće ekologija. Naime, nepovoljna „ruža vetrova“ i vazdušni pritisak gurali su dim na grad umesto u atmosferu, pa je u Topionici u maju nekoliko dana bilo i desetočasovnih zastoja agregata. TIR je sa zastarelom tehnologijom na začelju metalurgije bakra u svetu, a dokle god se ona ne promeni dima će u gradu biti i pored toga što se u potpunosti sprovode mere koje je naložilo Ministarstvo ekologije i poštuje Akcioni plan o zaštiti životne sredine.

Instrumenti za praćenje i kontrolu kvaliteta vazduha u gradu pomažu Topionici da adekvatno reguliše režim procesa proizvodnje, ali istovremeno služe da se javnosti ne prezentuju proizvoljni podaci o koncentraciji sumpor-dioksida. Zbog toga je rukovodstvo TIR-a voljno da sa lokalnom samoupravom postigne sporazum o reparaciji mernih uređaja koji su u kvaru od avgusta prošle godine. RTB je u svetu poznat po visokokvalitetnom katodnom bakru i rukovodstvo TIR-a nije u poziciji da donosi odluku o zaustavljanju metalurških agregata.

U Boru od rudnika i metalurgije direktno ili indirektno živi 80 odsto stanovništva i zato poslovodstvo kompanije smatra da je u procesu privatizacije jedini prihvatljiv strateški partner za kombinat bakra investitor koji će izgraditi novu, savremenu, autogenu liniju za topljenje koncentrata. Jer, osnovni uslov dugoročne proizvodnje u Topionici i rafinaciji, uz ispunjenje svih zahteva koje diktira ekologija, jeste promena tehnologije. Samo na taj način pitanje zaštite životne sredine, ali i razvoja opštine i celog Timočkog regiona može da bude dugoročno rešeno.

U APRILU PO PLANU

16. maj 2008.

U majdanpečkom i borskim rudnicima u aprilu je ukupno iskopano 608.000 tona rude iz koje je izvučeno 1.512 tona bakra u koncentratu. Proizvodni plan od 1.100 tona bakra iz borskih rudokopa i 410 tona iz majdanpečkog „Malog Peka“ stoprocentno je ostvaren. Planski se radilo i na jalovini, pa je u oba rudnika u aprilu dato i blizu 600.000 tona raskrivke, odnosno oko milion dvesta hiljada tona iskopina. Prema projekcijama za 2008. godinu odnos rude i raskrivke trebalo bi u najmanju ruku da ostane jedan prema jedan, a da mesečne iskopine budu oko milion tona.

Nova oprema garantuje realizaciju ovogodišnjih planova rudara, odnosno sigurnu mesečnu produkciju od hiljadu i po tona bakra u koncentratu, ali i uliva nadu da će početak naredne poslovne godine biti obeležen mesečnom proizvodnjom od dve hiljade tona. Od početka godine, majdanpečko i borska ležišta dala su blizu pet i po hiljada tona bakra u koncentratu što je 10 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. "Najizdašniji" je bio „Veliki Krivelj“ sa ostvarenih 2.600 tona, dok je iz majdanpečkog „Malog Peka“ u prva četiri meseca izvađeno blizu 1.600 tona bakra u koncentratu.

KOMISIJA ODLUČILA: BELORUSKI DAMPERI EKONOMSKI NAJPOVOLJNIJA PONUDA

07. maj 2008.

U novu rudarsku mehanizaciju koja će za dva meseca stići u borske i majdanpečke rudnike biće uloženo oko 5,3 miliona evra. Toliko, naime, ukupno vrede šest teških kamiona-dampera, dva buldožera i dva grejdera, oprema za koju je Rudarsko-topioničarski basen Bor raspisao oglas 21. aprila. Javnom pozivu za nabavku rudarskih mašina odazvalo se deset ponuđača, a stručna sedmočlana komisija je 5. maja, u prisustvu predstavnika firmi koje su se javile na oglas, reprezentativnih sindikata RTB-a i medija, otvorila prispele ponude i dan kasnije izabrala najpovoljnije.

Najprihvatljivija ponuda za dampere stigla je od beogradskog preduzeća „Kumeks“. Novosadski „Agis“ dao je najpovoljniju ponudu za nabavku mašina za ravnanje puteva (grejdera), a još dvema firmama iz Beograda, „Teknoksu“ i „Teikomu“, komisija je ukazala poverenje za nabavku buldožera. Novi damperi nosivosti preko 130 tona, koji će uskoro krstariti majdanpečkim i borskim površinskim kopovima, proizvedeni su u Belorusiji, a reč je o „Belaz“ kamionima. Proizvođač grejdera je ruski „Gaz“, dok su buldožeri japanske i američke proizvodnje. RTB će mehanizaciju podeliti na ravne časti, pa će Boru i Majdanpeku pripasti po tri kamiona, grejder i buldožer koji će biti angažovani za raskrivanje ležišta. Pored novosadske i tri beogradske firme koje su dobile posao, na konkurs za nabavku rudarske opreme javila su i sledeća preduzeća: „Mega“, „Premar-servis AG“, „Korkovado“, „Inter-korp“, „Lipher“ i „Tera“, konstatovano je prilikom javnog otvaranja ponuda.